Terorizam seminarski

Terorizam

Opšti cilj, terorističkih aktivnosti ima svoju etničku (državnu), političku, ekonomsku, vojnobezbednosnu i drugu konotaciju. Implicite, taj cilj mogao bi da se definiše kao: eliminisanje svih oblika i nosilaca terorističkih aktivnosti radi obezbeđenja uslova za uredno funkcionisanje države na celoj teritoriji. Za istraživanje tako definisanog cilja jedan od potciljeva (vojni cilj) teži definitivnom razbijanju terorističkih snaga na određenoj teritoriji države, koje putem nasilja žele da ostvare svoje političke ciljeve. Vojni cilj (cilj angažovanja Vojske Srbije u protivterorističkim dejstvima) opredeljen je opštim ciljem protivterorističkih aktivnosti, čiji rezultati treba da omoguće izgradnju zemlje bez nasilja. Višedecenijsko iskustvo (stogodišnje) u borbi protiv terorizma omogućava da se formulišu neka opšta pravila ponašanja i odbrane. Prvo, i možda najznačajnije pravilo, moglo bi da glasi: upoznaj neprijatelja – ko je, odakle dolazi i kuda ide; kako je organizovan i kako deluje; gde mu je snaga, a gde slabost; šta namerava i sl. Po Mirku Klarinu, to je prva linija odbrane od terorizma. Naime, u suprotstavljanju savremenom terorizmu koriste se, pored ostalog, ispecijalizovane jedinice namenjene za izvođenje protivterorističkih dejstava. Inače, utvrđivanje i otklanjanje svih uzroka koji uslovljavaju pojavu terorizma je nemoguće, upravo zbog činjenice da mnoge države odbijaju da priznaju postojanje terorističkih aktivnosti, jer se pojavljuju kao sponzori državnog terorizma (SAD, Albanija, veći broj islamskih zemalja, itd.). I pored donetih međunarodnih akata o sprečavanju širenja terorizma, pojedine države „uzimaju zakon u svoje ruke“ (primer je bombardovanje ciljeva u Avganistanu i Sudanu od strane SAD u toku 1998. godine, nakon bombaških napada DKP SAD u afričkim zemljama). Primena represivnih mera u borbi protiv terorizma uglavnom je najčešće primenjivani način suprotstavljanja nosiocima terorističke delatnosti.
Kvalitetan kadar za realizaciju protivterorističkih zadataka jedan je od važnih preduslova za uspešnu odbranu od terorizma. Neophodno je dobro poznavanje savremenih eksplozivnih naprava i oružja, efikasna kontrola puteva, aerodroma, graničnih prelaza, itd.
Opremljenost tehnikom za izvođenje operativno-taktičkih radnji i stalna obuka ljudstva takođe je nužno.
Danas u svetu metod „aktivne i agresivne odbrane“ od terorizma primenjuju SAD i Izrael. Pri tome treba imati u vidu činjenicu da samo verbalno izjašnjavanje protiv terorizma nema veliku vrednost ako ga ne prati odgovarajuće praktično (dosledno) delovanje. Nažalost, usklađenost između političke podrške i delovanja postoji samo u slučajevima kada se od terorizma brane vlastite vrednosti i interesi, a kada je reč o drugim državama, gledišta i delovanja su često toliko u suprotnosti da indirektno, pa i direktno, podstiču nosioce terorizma na još aktivnije delovanje, kao što je slučaj sa delovanjem pripadnike šiptarske, tzv. OVK na prostoru KiM-a.
Terorizam kao svetski problem još uvek se različito shvata, upravo zbog različitih ciljeva vođenja svetke politike, mesta i uloge svetskih moćnika u toj politici. Neka od osnovnih načela za eliminisanje posledica delovanja terorističkih organizacija i pojedinačnih terorista su:1 (1) otklanjanje uzroka, (2) prevencija, i (3) odvraćanje.




Literatura

1. R. Gaćinović, Kako protiv terorizma, „Mladost“, Beograd, 1996.
2. R. Gaćinović, Savremeni terorizam, „Grafo Mark“, Beograd, 1998.
3. R. Gaćinović, Otimanje Kosova i Metohije, NIC „Vojska“, Beograd, 2004.
4. R. Radinović, Šiptarski separatistički terorizam na Kosovu i Metohiji,
Beogradski forum za svet ravnopravnih; Sveska br. 4, Beograd, 2002.
5. R. Ilić, Fenomen terorizma, ozbiljna pretnja čovečanstvu, Vojni informator br. 4–5, NIC „Vojska“, Beograd, 2004.
6.V. Dimitrijević, Terorizam, „Radnička štampa“, Beograd, 1982.
7.R.Ilić, Odbrana od terorizma, Beograd, 2007.
8.Strategija odbrane Republike Srbije,2006.