Vrste carina

Vrste carina

Prema načinu obračunavanja, carine mogu biti:

1. specifične – obračunavaju se po vrsti i količini robe, a carinska stopa je određena prema mernim jedinicama ( metar, kilogram, litar itd.). Danas se, zbog nepraktičnosti, retko primenjuju.

2. vrednosne (ad valorem) – obračunavaju se na bazi carinskih stopa koje su izražene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obračunavanja carine. Teškoće koje se pojavljuju kod ovih carina izražavaju se u smislu realne procene vrednosti uvezene robe. U našem carinskom sistemu carine se određuju u procentu od vrednosti robe. Vrednost koja služi kao osnovica za plaćanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi.

3. mešovite – predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifične carine.



Carine prema načinu uvođenja
Prema načinu uvođenja, razlikuju se:

1. autonomne carine – su one koje samostalno donosi država, bez obzira na stav drugih država. U najvećem broju slučajeva, tarifu autonomne carine donosi država samostalno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja već prema svojim interesima, ne uvažavajući potrebe drugih zemalja.

2. ugovorne ili konvencionalne carine – su rezultat konvencije dve ili više zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu međunarodnih ugovora više zemalja.

Carine prema visini opterećenja iz određene destinacije

Prema visini carinskog opterećenja, carine mogu biti:

1. diferencijalne carine – predstavljaju specifičan tip carine koji se retko primenjuje, obično u okolnostima vođenja trgovačkog i carinskog rata između pojedinih država. Diferencijalnom carinom se značajnije opterećuje uvoz iz određene zemlje s kojom je došlo do zaoštravanja trgovinskih, političkih i drugih odnosa, ili se javlja kao rezultat reakcije na takve mere preduzete od druge zemlje.

2. preferencijalne carine – su takav tip carina koje primenjuje određena država u odnosima s jednom ili više drugih zemalja, priznajući njenim proizvodima privilegovan položaj na svom tržištu. U tom slučaju se primenjuje niža carinska stopa od uobičajene, čime se preferira uvoz iz tih zemalja. Poseban je slučaj kada se ovaj oblik carine kombinuje s klauzulom najvećeg povlašćenja, a to znači da će se za zemlju, koja uživa status najpovlašćenije nacije, sistematski primenjivati najniža carinska tarifa.

Dinčić,M i Ristić,Ž,...:”Poreska i carinska politika” , VPŠ Čačak, 2008.god