Utvrđivanje zdravstvenog stanja

Utvrđivanje zdravstvenog stanja

Utvrdjivanje zdravstvenog stanja je veoma važno za adekvatno lečenje pacijenta. Preporučuje se da svi ljudi jednom godišnje, ili barem jednom u dve godine, idu na sistematski pregled. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, utvrdjivanje zdravstvenog stanja podrazumeva obavljanje laboratorijskih analiza krvi i urina i celokupan pregled organizma. Krvna slika pokazace nivo šecera i holesterola u krvi, kao i eventualni rizik od anemije. Ovo se preporučuje jer time može da se potvrdi postojanje nekih upala i razlicitih hronicnih stanja, kao što su reumatske bolesti. Takode, preporucljivo je da se uradi neurološki pregled, odnosno „color doppler“ krvnih sudova vrata i glave, kao i pregled ociju (pregled fundusa i merenje ocnog pritiska). Ovaj proces ukljucuje i posetu internistickoj ambulanti, gde se radi EKG; spirometrija, kako bi se proverila funkcija pluca; ultrazvuk abdomena, štitne žlezde i dojki, kao i merenje krvnog pritiska uz obavezni pregled pluca i stomaka.
Dijagnoza je stručan lekarski nalaz i mišljenje o zdravstvenom stanju pojedinca. Svrha dijagnoze je pružanje pomoći pojedincu, grupi ili zajednici kada njima nedostaje snaga, volja ili znanje. Lekar dijagnozom pomaže čoveku u području zdravstvene nege, pri različitim nivoima zdravlja, od začeća do smrti, i u meri u kojoj on to nije u stanju. Dijagnoza daje čoveku nadu i podiže sposobnost za samonegu kako bi prihvatio sebe kakav jeste, da dostojanstveno živi i obezbedi stepen zdravlja koje mu pripada.
Dijagnoza je sistematski metod koji pruža individualnu zdravstvenu negu, koja je usmerena na pojedinca ili grupu ljudi, prema njihovim aktuelnim ili potencijalnim problemima. Proces postavljanja dijagnoze je složena višeetapna metoda, zasnovana na opštenaučnim principima i principima zdravstvene nege i maksimalno je prilagođena zadovoljavanju individualnih potreba korisnika/bolesnika za negom. Ona podrazumeva planski i sistematski rad, kontrolu i proveru, participaciju pojedinca i drugih relevantnih subjekata, što omogućava uspešne rezultate i razvoj svih učesnika, kroz uzajamnu razmenu znanja, iskustva i razumevanja.
Proces dijagnoze je promišljen, problemski orijentisan pristup koji uključuje principe i naučne metode u zadovoljavanju potreba ljudi za negom. Ona se sastoji od četiri uzastopne etape: procene, planiranja, primene i evaluacije ishoda.
To je sistem međusobno povezanih i međuzavisnih, problemski orijentisanih koraka ka zadovoljavanju potreba bolesnika i njemu značajnih bliskih osoba i naučno zasnovan sistem rada zdravstvenog radnika, usmeren na identifikovanje i rešavanje potreba pojedinca, porodice i zajednice za negom, koje proizilaze iz njihovih reagovanja na zdravstvene probleme i druge životne situacije u vezi sa zdravljem.


Literatura



1.Baljozović A. i Baljozović N.: Hirurgija sa negom, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
2. Matić Dj.: Zdravstvena nega u internoj medicini, Beograd, 1998.
3. Hadić H.: Interna medicina, Beograd, 2000.
4. Sestrinska reč, časopis udruženja medicinskih sestara i tehničara, broj 19/20, Beograd, 2001.