Carinska roba

Carinska roba je roba koja se po pravilu izvozi, uvozi ili provozi preko carinske linije i nad kojom se sprovode mere carinjenja. Po pravilu to je pokretna stvar koja ide iz jednog carinskog područja u drugo. Tu se mogu javiti i određena odstupanja. Npr. slučaj prevoza domaće robe iz jednog domaćeg mesta u drugo domaće mesto ali preko teritorije druge države. Takav je slučaj kad je voz vredozio robu na relaciji Jaša Tomić – Međa, ali preko teritorije Rumunije.
U carinskom sistemu bivše SRJ je postojao i još jedan izuzetak od pravila, tj. roba treba da da pređe carinsku liniju da bi dobila tretman carinske robe. Brodovi koji su preduzeća nabavljala u inostranstvu počinjala su da se koriste i pre prelaska preko carinske linije.
Carinska roba treba da bude samo ona roba koja voljom ljudi prelazi preko carinske linije. Ako se ovaj prelaz odvija mimo volje ljudi ona ne bi trebala da se smatra carinskom robom. Npr. stihijni prelaz divljači, stoke, ptica. Međutim, ako se ove životinje prenose preko carinske linije u kavezima onda se one smatraju carinskom robom.
Carinska roba ima upotrebnu vrednost, tj. treba da zadovolji potrebe čoveka. Npr.leš čoveka nema upotrebnu vrednost pa ako se prenosi preko carinske linije ne smatra se carinskom robom. Međutim, ljudski organi se mogu pojaviti kao roba na međunarodnom tržištu pa prema tome oni bi mogli da budu i carinska roba.
Carinska roba ima vrednost tj. može se izraziti novčano. U našem carinskom sistemu je predviđeno da se stvari, koje su na carinsko područje Jugoslavije dospele na bilo koji način, smatraju carinskom robom. To mogu biti i stvari koje su napuštene od nekog vlasnika ili stvari čiji se vlasnik ne zna.
Carinska roba se nalazi pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije sve do završenog postupka carinjenja. Carinski nadzor nad carinskom robom se vrši nizom mera, kao što su: čuvanje i pregled carinske robe, sprovođenje carinske robe, uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka, pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava, pregled prtljaga putnika, lični pretres putnika.
Svaka carinska roba ima mesto u Carinskoj tarifi. Carinska tarifa je sređen spisak roba u kome su predviđene određene carinske stope. Carinskim zakonom u Srbiji je predviđeno i koje se robe ne smatraju carinskom robom. To su npr. javne isprave, pismonosne poštiljke, čekovi, menice, akcije, poslovne knjige, finansijska dokumentacija. Ove robe nisu carinska roba pa se nad njima ne sprovodi carinjenje, ali se vrši carinska kontrola iz preventivnih razloga.





Literatura

1.Dr M.Marković: „Transport, špedicija, carine i osiguranje“,Beogradska poslovna škola, Beograd 2003. godine
2.Miodrag Stanković,Ekonomika spoljne trgovine,Zaječar,2006.godine
3.Zelenika, R., Međunarodna špedicija, Ekonomski fakultet, Rijeka, 1996