free seminarski rad/lizing u srbiji

Riječ lizing potiče od engleske riječi "to lease" koja znači zakup. U poslovnom smislu zaista se radi o davanje opreme u zakup, ali lizing aranžman često obuhvata i: obuku kadrova korisnika lizinga za rukovođenje opremom; prenošenje na korisnika lizinga znanja i iskustva (know – how) iz oblasti tehnike, tehnologije, tehničke dokumentacije koja je vezana za opremu koja je predmet ugovora o lizingu; kao i servisiranje, održavanje i zamjenu dotrajalih djelova opreme koja je predmet ugovora o lizingu.

O vremenu nastanka lizinga postoje različita mišljenja. Neki smatraju da je nastao u Egiptu još prije tri hiljade godina p.n.e., odnosno u SAD 1877.god. kada je Bell-Telephon-Company umjesto da prodaje svoje telefone iste davala na korišćenje u vidu lizinga. S druge strane, smatraju da je pojava lizinga vezana za 30-te godine 20. veka u vidu finansiranja nekretnina u SAD.

Zemljom porijekla smatraju se SAD. Industrijski razvijene zemlje Evrope prihvataju lizing polovinom 20-tog veka,a prvi lizing poslovi kod nas vezani su za uvoz elektronskih računara i železničkih cisterni 70-ih godina.
Razlozi nastanka i daljeg razvoja lizinga su brojni. Razvoj tehnike i tehnologije odvija se brzim tempom u industrijski razvijenim zemljama, njihov interes je da složene i skupe proizvode prodaju i zato iznalaze različite oblike plasmana, jedan je od tih oblika je lizing posao. Sa druge strane, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju imaju potrebu za razvojem, ali lizing im omogućava da dođu do savremene i skupe opreme.

Početni oblik lizing posla je zaključivanje ugovora neposredno između proizvođača i korisnika proizvoda. Ulaskom treće strane tj. finansijera u ovaj odnos omogućava razvoj lizing posla u pravom smislu te riječi. Sve tri strane pronalaze interes u lizing poslu: proizvođač uspijeva da plasira svoju robu, finansijer da oplodi svoj kapital, a korisnik lizinga da dođe do opreme koja mu je neophodna za obavljanje svoje delatnosti.

Ugovor o lizingu razvio se iz klasičnog ugovora o zakupu pa se često naziva novim oblikom zakupa. Danas se razvio u novi, samostalni, pravni posao. Postoje različita shvatanja pojma lizinga, ali bez obzira, može se reći da lizing, po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno validan. Lizing posao kao složenu, pravnu, ekonomsku i finansijsku operaciju kreirala je poslovna praksa.


OPŠIRNIJE O LIZINGU

POJAM LIZINGA

Sama riječ lizing (leasing) potiče od engleskog glagola to lease što u prevodu na naš jezik znači dati pod zakup, najam. Skoro u svim zemljama figurira u toj jezičkoj formi (na primer, u Nemačkoj pod nazivom "leasing gescähft", dok se u francuskom jeziku koristi izraz "creditbail", u ruskom "imovinski najam" i sl.) Lizing, posmatran u užem smislu riječi je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svijetskom tržištu. Nova poslovna filozofija se bazira na načelu da vlasništvo nije najvažnija kategorija efikasnog poslovanja preduzeća. Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom. Naime, bilo sopstveni ili pozajmljeni, kapital je ograničen resurs pa zahteva i efikasnost u upravljanju. Sa makroekonomskog i međunarodnog stanovišta, zemlje u razvoju sa slabo razvijenom tehnologijom i finansijskim tržištem putem lizinga imaju mogućnost da koriste savremenu opremu i ostvare zavidne proizvodne rezultate (proširenje kapaciteta, modernizacija poslovanja) tako da lizing poslovi predstavljaju i jedan od vidova transfera inovacija između zemalja.
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cijenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primjer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.

IZVOR:
http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-free-seminarski-rad-lizing-u-srbiji