Tehnologija seminarski

[url=http://www.matursk

Tehnologija

Svaka tehnologija sadrži tri nezavisne međusobno uslovljene i podjednako značajne komponente: hardver (obuhvata fizičku strukturu), softver (obuhvata neophodan znanja o tome kako se hardver koristi), bihejver (obuhvata čovekova znanja i ekspertize neophodne da bi zadaci mogli da se obave). Drugi model podrazumeva sledeće komponenete: hardver, softver, tehnološka znanja sadržana u dokumentaciji, teorijska znanja, praktična znanja. Zajedničke kerakteristike tehnologija su: međusobno su vrlo usko povezane, isprepletene su, teško ih je razdvojiti, suštinska analiza podrazumeva objedinjavajući pristup tehnologiji. Tehnologija je u suštini inteligentni mix tehnoloških komponenti, koje se opet mogusvesti na tehnološki paket koga sačinjavaju: tehnološki know-how, oprema, čovekov rad, materijal, građevinski objekti, energija, organizacija, upravljanje, mere i sredstva zaštite, proizvod (usluge)

Pojava fragmentacije može se posmatrati u raznim domenima pojave i funkcionisanja tehnologije. Fragmentacija se javlja u okviru transfera tehnologije i predstavlja štetnu pojavu kad se transfer obavlja uz nedovoljno prosustvo svih nužnih delova, komponeneti tehnološkog paketa, i čeato je uzrok neuspeha u transferu tehnologija između preduzeća. Nedostajuće komponente koje nije u stanju da razvije i obezbedi primalac tehnologije, mogu presudno da utiču na neupotrebljivost onih delova tehnologije koji su predmet transfera. Pored ovog značenja fragmentacije tehnologije, ovaj pojam se koristi i kada se govori o štetnosti izolovanog posmatranja funkcije upravljanja tehnologijom, osvojeno od svih ostalih funkcija u preduzeću. Fragmentacija tehnologije nastupa i kada se unutar te oblasti zanačajna pitanja osvojeno i nezavisno posmatraju. Na primer u slučajevima kada se tehnologija procesa, tehnologija proivoda i informaciona tehnologija odvojane posmatraju u organizacionom i funkcionalnom pogledu.

Pojam tehnologije i savremenim uslovima im adaleko širi smisao zahvaljujući njenim prisustvom, efektima i uticaju na sve oblasti čovekovogživota i delovanja. Zbog toga tehnologija u odnosu na čoveka, društvo i prirodu zauzima centralno mesto. Sa druge pošto je čovek pokretač i inicijator naučno istraživačkog rada, stvara nove tehnologije, primenjuje ih koristi ih, posmatrano iz drugog ugla može se reći da čovek u odnosu na tehnologiju, prirodu i društvo zau zima centralnu poziciju. Kada je reč o odnosu društva i tehnologije situacija je sledeća: akumulacija znanja i iskustva u društvu utiče na tehnološka dostignuća, koja opet utiču na povećanje produktivnosti rada, što opet dovodi do povečanaja društvenog bogatstva. Ovo uvećano bogatstvo opet utiča na veću akumulaciju i rast životnog standarda, što zajedno utiče na uvećanje kreativnih potencijala. Prazvoj tehnologije, preko odgovarajućeg ekonomskog napretka uslovljava i društveni napredak. Tu se može uočiti tri zatvorena ciklusa: 1) povećanje dohotka – rast tehnoloških dostignuća – veća produktivnost – rast dodhotka; 2) viši dohodak – tehnološki napredak – novi poboljšani proizvodi – rast dohotka; 3) viši dohodak – veća štednja – veća akumulacija – veći tehnološki napredak. Odnos tehnologije i prirode ogleda se u stalnom naporu čoveka da uz pomoć tehnologije prirodu prilagođava svojim potrebama. Pri tome postoji neophodnost pravilnog korišćenja resursa, i očuvanja životne sredine, a u ovom segmentu postopji veli ki uticaj tehnologije na nastajnje i nestajanje radnih mesta, što direktno utiče na zaposlenost i zapošljavanje.

Razvojem tehnologije kroz istoriju menja si i uloga čoveka, korišćenje čovekovog fizičkog rada sve se više zamenjuje radiom mašina, a čovekove intelektualne mogućnosti zamenjuju se novim informacionim tehnologijama. Uticaj informacionih tehnologija mogu se posmatrati kroz uticaj na zaposlenost i zapošljavanje, i kroz uticaj na kvalitet ljudskog rada, tj potrebnih kvalifikacija. Promene koje izaziva nova tehnologija, odnose se na: potrebu z avišim kvalifikacijama zaposlenih, potrebu z aprekvalifikacijom zaposlenih, potrebu z auniverzalnijim kvalifikacijama, skračivanje radnog dana, pomeranje ljudskih aktivnosti ka kreativnim delatnostima, nastanak novog radnog mesta koje nije nužno vezano za boravak na radnom mestu. Posebno značajno postaje pitanje permanentnog obrazovanja kadrova, z arad sa tehnologijom koja se intezivno razvijai menja. Drugo važno pitanje u vezi sa kadrovima je njihov kvantitet, naime problem zaposlenosti i zapošljavanja s jedne i kvalifikaciona struktura zaposlenih s druge strane opredeljuju usvajanje i uspešno funkcionisanje tehnologije u preduzeću.

Izvor: Maja Levi Jakšić, Upravljanje tehnologijom, Beograd, 2001.


iradovi.net/eshop][/url]
SEMINARSKI RADOVI SU OVDE