Analiza predškolskog uzrasta

Analiza predškolskog uzrasta

Анализа „Предшколског програма Предшколске установе Дечја радост, Панчево, за школску 2009/10. годину“



Ради систематичности и веће прецизности анализа одабраног предшколског програма засниваће се на редоследу материјала изложеног у самом Програму, по потреби ће се правити мање дигресије неопходне за аналитички приступ овог типа, а на крају ће уследити предлог евалуације анализираног Програма. Да би се имао јасан увид у анализирано, поједина места из Програма, како то рад већ буде захтевао, биће описана, а тек онда анализирана како би се дошло до ваљаних закључака.
Садржај наведеног Програма подељен је у седам поглавља, а то су: 1. Полазишта програма, 2. Лична карта установе (а) Организација рада, б)Запослени, в) Капацитети, г) Услови рада, д) Облици рада са децом), 3. Вртић – Установа и окружење, 4. Програм и услуге (а) Програм неге и васпитања деце до 3 године, б) Програм васпитно-образовног рада на узрасту од 3 до 5,5 година, в) Припремни предшколски програм, г) Посебни програми), 5. Сарадња са породицом, 6. Сарадња са друштвеном средином, 7. Праћење и вредновање остварења предшколског програма. Ради веће систематичности структура овог рада пратиће садржај Програма и материјал у њему изложен.
Основно полазиште за писање наведеног Програма су, с једне стране, законски оквири:
- Закон о основама система образовања и васпитања ( ''Сл. гласник'' РС 62/03, 64/03, 58/04,62/04 ) у коме се дефинише предшколски програм дечјег вртића.
- Опште основе предшколског програма ( члан 68. Закона о основама система образовања и васпитања, ''Сл. гласник'' РС – Просветни преглед 14/06)
- Предлог закона о предшколском васпитању и образовању , члан 17. до 32. где се
дефинишу програми предшколског васпитања и образовања. А с друге стране, основу, односно полазиште за писање Програма чине специфичности саме Установе, а то су:
- Досадашње искуство у раду (Извештаји, Програми и облици рада, посебни облици рада, програми стручног усавршавања...)
- Остварена сарадња са родитељима и локалном средином
- Ресурси којима Установа располаже (материјални, технички, просторни, кадровски...).
Као што се из наведеног може видети, Програм има своје законско упориште, односно усклађен је са Законом о образовању и васпитању, односно његовим посебним одредбама које се баве предшколским програмом. С друге стране, као што смо то приказали, Програм се темељи на специфичностима саме Установе, односно њене историје и досадашњег искуства. Овакав начин полазишта, који можемо назвати биполарним, добар је начин дефинисања полазишта јер је њиме приказана, условно названа, макрооснова која важи за целу територију на којој се Закон примењује, и микрооснова, која важи за специфичне околности одређене локалне заједнице и установе, а које нису у опречном односу са законским одредбама.
У наредном поглављу именованом као „Лична карта Установе“, имамо више пододељака који се баве различитим карактеристикама саме Установе, а први од њих је пододељак који се бави организацијом рада. Ту бивамо информисани о различитим облицима рада Установе, а то су:
- „обухват деце од 1 до 3 године у јасленим групама
- обухват деце од 3 до 7 година у обданишним групама
- обухват деце у години пред полазак у школу кроз четворочасовни програм рада
- обухват деце од 1 до 7 година у оквиру рада смене , у периоду од 11.30 до 22.30 часа“.
У области васпитања и образовања, здравствене заштите, социјалног рада и саветовања, због комплексности феномена који захтевају податке из више перспектива, односно информације о различитим аспектима феномена и њиховим међусобним односима, најпримереније је користити комбинацију квантитативне и квалитативне методе евалуације, односно такозвани микс-метод, тако да ми за вредновање анализираног Програма предлажемо овај тип евалуације. Разлог за одабир микс-методске евалуације је потенцијал ове методе да превазиђе недостатке појединачних метода и путем интеграције дође до супериорнијих резултата. Прецизније: квалитативна и квантитативна метода вреднују различите, али комплементарне аспекте, а комбиновањем њихових резултата ствара се комплетна слика. Кључно код ове методе је одабир примарних и секундарних истраживачких питања да би се у складу са њима могао направити одговарајући избор квалитативних и квантитативних метода. На нашем примеру то би изгледало овако. Примарно питање је: Да ли је овакав предшколски програм ефикасан (у васпитно- -образовном погледу) и ефективан (у погледу уложених финансијских средстава)? Секундарна питања: Да ли овај Програм води ка развијању интелектуалних способности деце? Да ли реализација Програм доводи до задовољства код деце? Да ли резултира ефикаснијим коришћењем ресурса?
На овај начин примењује се истраживачки нацрт уграђена студија случаја комбиновањем квантитативног и квалитативног метода вредновања којима се добијају различите, али комплементарне информације предодређене самом природом питања. Да би се остварио циљ овакве евалуације, пре интеграције података добијених различитим методама, они морају бити анализирани и упоређени да би се утврдило који подаци подржавају једни друге, а који су противречни.

Сви цитати у овом раду наведени су из „Програма“ према: http://www.decjaradost.rs/pdf/predskolski_program.pdf, стр. 4, 23. јануар 2010, 18:15 h, па приликом сваког следећег цитата поред њега у загради стајаће само број стране из наведеног pdf-документа.

Према: Славица Шевкушић, Комбиновање квалитативних и квантитативних метода у проучавању васпитања и образовања, „Зборник Института за педагошка истраживања“, година 41, број 1, јун 2009.